jeka..

..na rubu imaginacije

ne kao prikaz halucinacije

ona me čeka,

toliko voljena jeka,

nikad neće znati

koliko duboko

u dušu mi se uvlači,

dobro donosi

i kad je mir i kad

hladnoća zebe do kosti,

ponkekad slutnja nju pronađe

nije lako kad uzalud

je traže sve moje lađe,

a onda opet zna da iznenadi

svu toplinu i radost

uspije tad da iz mene izvadi,

toliko je mila i draga

bojim se

jednom će nestat bez traga,

neće čuti moj glas

odlutat će negdje

dajući drugom svoj spas....