..moja nona
zvala se Zora, Zorhen od milja
bolje pasalo, zbilja,
ne znam čija je to bila ideja
baš mi se svidjela,
već kao dijete sam je voljela
radi njena nasmijana lica
kasnije radi karaktera
jer nikad nije manjkalo
za borbu aktera,
bila je zabavna,
znala pričat satima
nikad dosadna
baš lavica posebna,
kakav vrtić, kakva mala škola
kad je tu bila takva nona,
fino je kuhala
puno se zafrkavala
karte rado igrala
pobjeda bila najslađa,
kad je nije išlo recept je znala
samo je uz povik auf zapjevala,
otišla je iznenada, bez pozdrava
u osvit zore, u centru grada....
Nema komentara:
Objavi komentar