..na nekom katu, ne znam kojem
dok kretala sam prema svojem
i nanašala šminku na usta
ušla je ta glavešina muška,
uvijek ga prati bar još jedan
al sad je bio sam, zapravo neugledan,
rekao je dobar dan, zbog bontona,
nisam naime ja iz njegova ešalona,
tako smo u liftu bili dvoje kad lift stao je,
pogledao me brzo, plaho
procjenjujući može li u mom društvu proći glatko,
bez vike, cike i galame, histerije prave,
a ja bila brža od njega, stisnula gumb koji treba
pa dežurnoj curi rekla kratko izvucite nas brzo
jer biti će naopako,
sjeo je na pod lifta čekajući spas
niti riječ nije rekao, bar ne na glas....
Nema komentara:
Objavi komentar